Kada pada kiša, na putu se čestvo stvaraju duboke lokve vode u kojima može nastupiti proklizavanje, poznato I kao akvaplaning.
Kod proklizavanja se, između pneumatika i puta skuplja sloj vode, odnosno stvara se vodeni čep, zbog kojeg pneumatik gubi kontakt sa podlogom, pa možete da izgubite kontrolu nad vozilom.
Najvažnije je da proklizavanje odmah prepoznate i pravilno reagujete. Znaci koji vam pokazuju da je nastupilo proklizavanje su pre svega brže okretanie pogonskih točkova i glasniji motor (odnosno brzo povećanje obrtaja motora), lagan i neefikasan upravliač te I zanošenje zadnjeg dela vozila, a kod savremenih automobila pale se i alarmne sijalice sistema stabilnosti. Ako auto počne da se zanosi, često ćete osetiti njegovu reakciju (u vidu naglog kočenja i korekcije smera).
Bez panike!
Kad zaključite da se pojavilo proklizavanje, kao prvo, nemojte da paničite. Ostanite mirni i izbegavajtete nagle pritiske na kočnicu. Polako popustite papučicu gasa, volan zadržite u položaju pre proklizavanja i pratite ponašanie automobila. Sa manjom brzinom točkovi će ponovo da prianjaju, a kad to opet osetite, polako preuzmite kontrolu nad automobilom. Ako auto polako klizi prema rubu puta, nipošto nemojte izbezumljeno da okrećete upravljač. Kad prednji točkovi ponovo uspostave kontakt s putem, ako budu usmereni prema napolje snažno će povući auto, a to može da izazove gubitak prianjanja, naročito zadnjeg dela vozila.
Preventiva
Najviše možete učiniti ako na mokroj površini pravilno smanjite brzinu vožnje, ako na automobilu imate kvalitetne pneumatike sa dovoljnom dubinom šare i ako pažljivo pratite stanje na putu. Nemojte da zaboravite: ako su vam pneumatici koje imate na vozilu pohabani, oni neefikasno raspršuju vodu i pre se pojavljuje proklizavanje. Razlika u brzini pri kojoj dolazi do proklizavanja, između novog I napola istrošenog pneumatika iznosi od 7 do 10 kilometara na sat, a kad je dubina profila ispod 4 milimetara, ta razlika počinje još brže da se povećava.
Vrlo je važan I pravilan izbor pneumatika prilikom kupovine jer neki od njih omogućavaju bolju otpornost na akvaplaning. Takođe je važan I dezen površine naleganja, naročito oblik žlebova koji raspršuju vodu ispod pneumatika, a osim toga proizvođači mogu da povećaju otpornost na akvaplaning I drugim tehnologijama.
Od 1. Aprila u Srbiji nije obavezna upotreba zimskih pneumatika. To je vreme kada većina vozača počinje da menja zimske gume letnjim.
